Mama pita jednogodišnju devojčicu kako kaže kuca. Av-av (kako bi drukče.... mada može i agrrr, ako je baš ljuta).
Njoj i maca, i kokoška, i krava kažu av-av, napominje majka.
Pa nije dete krivo što oni ne znaju da govore (jezikom svojih predaka) ili su, u najmanju ruku, bilingvisti. Možda je i njih, dok bejahu mali, rodbina (uža i šira) vazda smarala istim pitanjem: kako kaže kuca, kako kaže kuca? A kad deca odrastu i puste jezičinu, posle im kriv đavo, pa zvocaju: nemoj da laješ! ;)
Нема коментара:
Постави коментар