Što sudbina ume da bude pakosna (lepo je vidim kako nam pravi smicalice, pa nam se za leđima ceri ko kuče Dragoljupče, očekujući našu reakciju). Matija se tobože zaljubio u jednu Anđelu. I Anđela se zaljubila u njega... i u Stefana (od viška glava ne boli, nek se nađe, ne ište joj hleba... možda tek neki kolačić u vrtiću). Ima žena koje su od malih nogu tako kolebljive (neumesno je da upotrebimo grublju reč), pa se ne ustežu da sede na dve stolice (ili malo tamo, malo ovamo).
E taj Stefan ima iste cipele kao Matija (sudbino, stvarno si gadura). Ili bar izdaleka tako izgleda. Kad je mama jednog dana povela Matiju iz vrtića, Matija joj pokaza Srefanove cipele (i bitnu razliku). Ozbiljno i prekorno primeti: pogledaj, POGLEDAJ kako su prljave! (Zar ona, Anđela, to ne vidi, pobogu!)
E taj Stefan ima iste cipele kao Matija (sudbino, stvarno si gadura). Ili bar izdaleka tako izgleda. Kad je mama jednog dana povela Matiju iz vrtića, Matija joj pokaza Srefanove cipele (i bitnu razliku). Ozbiljno i prekorno primeti: pogledaj, POGLEDAJ kako su prljave! (Zar ona, Anđela, to ne vidi, pobogu!)
E, svima se može naći mana, a rivalu ponajpre. A žene, ko bi ih razumeo... često biraju te neuredne i nemarne tipove (s kaljavim cipelama... koje će jednom one morati da čiste) ili bitange koje ih tuku (nažalost, ne samo u vrtiću).
Нема коментара:
Постави коментар