Ignjat već neko vreme obožava vatrogasce. Ima vatrogasni kamion, u koji staje litar i po vode, i crevo koje baca mlaz osam metara. Zasad on misli da na tom kamionu može samo da sedi dok njime upravlja. Tajnu o vodi i crevu otkrićemo mu tek kad zavlada trideset stepeni, pa da imamo redovno osveženje.
Svakog dana mi gledamo Simu vatrogasca, s kojim se Ignjat identifikuje. (Stašu smo, i ne tražeći joj dozvolu, proglasili za Micu vatrogasicu. Svi u kući imaju neku ulogu: neki gase, a neki pale vatru.) I čim negde u kuhinji izbije vatra, Ignjat mi naskoči na leđa, uključimo sirenu (UUUU-UUUU-UUUU) i pojurimo da vatru zaustavimo. Večeras sam ga šest puta vozila do kuhinje i nazad. Kad mu jednom pomože da mi se nakači na leđa, njegov otac zlobno primeti: evo ti kobile! Nisam ja kobila (konju jedan), ja sam kamion!
Svakog dana mi gledamo Simu vatrogasca, s kojim se Ignjat identifikuje. (Stašu smo, i ne tražeći joj dozvolu, proglasili za Micu vatrogasicu. Svi u kući imaju neku ulogu: neki gase, a neki pale vatru.) I čim negde u kuhinji izbije vatra, Ignjat mi naskoči na leđa, uključimo sirenu (UUUU-UUUU-UUUU) i pojurimo da vatru zaustavimo. Večeras sam ga šest puta vozila do kuhinje i nazad. Kad mu jednom pomože da mi se nakači na leđa, njegov otac zlobno primeti: evo ti kobile! Nisam ja kobila (konju jedan), ja sam kamion!
A ima nekih koji su skloni tvrdnji da sam avion (figurativno dakako, ne zaslužujem ta krila svojim dimenzijama... ili možda ipak, samo nekim, al' nećemo o tome).
Нема коментара:
Постави коментар