"Iskreno" saučešće

U petak uveče primetismo da ne rade fiksni telefoni (u čitavom selu), što me se i ne tiče mnogo (ja fiksni koristim ne češće od jednom nedeljno u proseku, a ni toliko ne moram). Аli ni internet nije funkciosao kako treba, tj. sve vreme, kontinuirano... a to me se i te kako tiče. Sve u svemu: nema ga, nema, pa ga nestane, tako nekako.

Ni ti nemaš internet, upita me sestra. Nemaam, gotovo prosiktah (upravo ga nestade, a tek što smo počeli da gledamo crtani; i nije meni, naravno, zbog crtanog, ko mojim sestrićima, koliko zbog noći koja sledi -- kako je probdeti, a Fejs ne videti?). 
Moje saučešće, isceri se ona (što je samo prividno paradoksalno izrečenom; jasno da se naslađivala mojim zavisničkim mukama).