Понекад, сасвим нехотице чујем туђе разговоре. А разговори, и поједини говорници, знају да буду тако занимљиви. Онда ја будем непристојна, па начуљим уши, а каткад и у блокче прибележим. На локалној аутобуској станици аутобус за Београд увек је паркиран и пред њим се окупљају путници, ишчекујући да возач отовори (углавном само предња) врата, па да се најближи и најбржи на њима заглаве. Основно правило при освајању седишта је: ко пре девојци -- његова девојка, али често и оно моћније: ко јачи и безобразнији -- тај се прогура и седне.
Елем, ја, по обичају, ушла међу првима и села готово скроз позади, где увек седам. И то обавезно, не знам из ког разлога, на леву страну. Још гледам да ми прозор буде чист (кад замагли, обришем га марамицом ко права домаћица... јер волим путујући да гледам ливаде и дрвеће; ), да ми не западне преграда између окана и сл. (извољевам кад већ могу и имам кад; загусти ли, ни степенику не бих нашла мане). Међу првима уђе и неки деда, којег је баба (не очева мајка -- та је давно иструлила; његова рођена, а времешна, жена) у стопу следила. И завали се деда на седиште до средњих врата, заузевши место и за сапутницу.
Кад баба пристиже, приговори, мада више у шали: ништа паметније ниси мог'о (да нађеш)?
Елем, ја, по обичају, ушла међу првима и села готово скроз позади, где увек седам. И то обавезно, не знам из ког разлога, на леву страну. Још гледам да ми прозор буде чист (кад замагли, обришем га марамицом ко права домаћица... јер волим путујући да гледам ливаде и дрвеће; ), да ми не западне преграда између окана и сл. (извољевам кад већ могу и имам кад; загусти ли, ни степенику не бих нашла мане). Међу првима уђе и неки деда, којег је баба (не очева мајка -- та је давно иструлила; његова рођена, а времешна, жена) у стопу следила. И завали се деда на седиште до средњих врата, заузевши место и за сапутницу.
Кад баба пристиже, приговори, мада више у шали: ништа паметније ниси мог'о (да нађеш)?
А деда се не даде: ајде, бре, седај, ако 'оћеш (кад већ имаш где, не измишљај и не тражи длаку у јајету)... Још додаде: да си млада, па да гледаш (и бираш)... Угнезди се баба до прозора и престаде да гунђа.
Тад се огласи жена, млађа (а, да будем искрена, ружна ко гроб), са седишта иза њих, с којом су вероватно познаници, живе у истом селу... Немој да дираш бабу, прекори га шаљиво, мора и она да гледа (где седа?). А деда се обрати баби: ево видиш, ова ће да седне (што је деди мило... кад бабе не би било...)
Одмах деда навраћа воду на своју воденицу и размешта крило за млађу комшиницу.
Тад се огласи жена, млађа (а, да будем искрена, ружна ко гроб), са седишта иза њих, с којом су вероватно познаници, живе у истом селу... Немој да дираш бабу, прекори га шаљиво, мора и она да гледа (где седа?). А деда се обрати баби: ево видиш, ова ће да седне (што је деди мило... кад бабе не би било...)
Одмах деда навраћа воду на своју воденицу и размешта крило за млађу комшиницу.
Нема коментара:
Постави коментар