Маша је амбициозна, тврди један њен друг (је'н, два, три -- све што кажеш то си ти), којем та Машина особина, да се закључити, не одговара и мрси конце.
Пре сам највише волео Машу, и то је рекао, а сад је више не волим (због оног поменутог у претходној реченици). Она хоће у свему да буде најбоља (нисам баш приметила и не бих рекла); а хоћу и ја да будем први (додаде, с нескривеном горчином и повређеном сујетом)! У том грму лежи зец... и држи узалуд дигнута два прста.
Кад се Маша једног дана (још док ју је волео, јер ваљда њена амбициозност није долазила до изражаја), дошавши у школу, јавила само другарици, а њега "није приметила", он се жалио учитељици. И учитељица питала Машу што се тако понела. Учитељице, прекипело је и Маши, он хоће да се венчамо, а ми смо још деца (и даљи род, што му Маша стално напомиње, али он канда инцест не сматра неким прекршајем).
Јесте, сложила се учитељица. А несуђени младожења канда је подвио реп (и остао кратких рукава -- њих није морао да подвија).
Нема коментара:
Постави коментар