Један од најнепријатнијих догађаја јесте кад укључим лаптоп и кликнем на мозилу, а схватим да нема интернета.
Ноћас сам најнормалније све искључила и легла. Шта се преко ноћи десило? Нема уопште моје опције за интернет. Куцам ону шифру коју ми је Боки ставио пре неки дан, и ништа. Најпре не паничим. Пипнем све каблове у близини, проверим и рутер, и сплитер, и утичницу код телефона. Стиснем и гурнем све прикључке у за њих намењене шупљине, да не кажем рупе. Онда наново погледам у монитор и веома се забринем. Још једном опипам каблове, да будем сигурна да је све на месту, мало испомерам део кабла у ходнику, са којег се огулила гума, па оне жице делују врло осетљиво -- можда је ту дошло до неког прекида. Ништа, ниједне зелене тачкице на рутеру Да није искључен прекидач на продужном каблу? Није. Хм... ШТА СЕ ОНДА ДЕШАВАА?! Већ више не могу да останем прибрана и смирена. Аааа, где је фиксни?
Боки, имам проблем са интернетом, тј. немам интернет! Мој сестрић зна колико је то озбиљно и колико опасно по моје живце и сместа долази да отклони квар или бар "постави дијагнозу". Нема ниједне тачкице на рутеру, виде и он. Али он бар зна шта даље да чини (ја само могу да седнем и плчем). Ишчупа продужни, па рутер укључи директно. И ништа, ниједне тачке. Укључи га у другу штекдозну. Ништа. Зар то може да цркне, питам (пу-пу, језик прегризла). Може, насмеја се Боки. Ја већ почех да наричем (како и доликује над покојником; ко да чека нов), а Боки ме умири: чекај, можда није. Укључи рутер у шпајзу. Зелене тачкицеее! Ах, већ сам тад одахнула. Знам да ће Боки проблем да реши, само кад су тачке ту. Зелено, волим те зелено, нарочито кад навешћујеш интернет.
Сигурно је искочио осигурач, примети Боки, а и ја готово истовремено склопих коцкице. Да, даа, приметила сам да ТА пећ није довољно загрејана.
Татаа, довикнух му (док је пушио напољу ослоњен о сто), хајде да промениш осигурач док се види (кад сам ја устала већ беше прошло подне, а нисам, зачудо, одмах јурнула на интернет; одмакао је дан и примиче се тама). Нећу да мењам до вечерас, исцери се он, пошто већ беше начуо да нема интернета. Па лако је спрдати се с туђим мукама. Мораш да промениш кључни осигурач (да не дође до породичног курцшлуса)!
Народ каже да нема душманина док ти га не роди мајка, ал' мени га и баба обезбедила.
Ноћас сам најнормалније све искључила и легла. Шта се преко ноћи десило? Нема уопште моје опције за интернет. Куцам ону шифру коју ми је Боки ставио пре неки дан, и ништа. Најпре не паничим. Пипнем све каблове у близини, проверим и рутер, и сплитер, и утичницу код телефона. Стиснем и гурнем све прикључке у за њих намењене шупљине, да не кажем рупе. Онда наново погледам у монитор и веома се забринем. Још једном опипам каблове, да будем сигурна да је све на месту, мало испомерам део кабла у ходнику, са којег се огулила гума, па оне жице делују врло осетљиво -- можда је ту дошло до неког прекида. Ништа, ниједне зелене тачкице на рутеру Да није искључен прекидач на продужном каблу? Није. Хм... ШТА СЕ ОНДА ДЕШАВАА?! Већ више не могу да останем прибрана и смирена. Аааа, где је фиксни?
Боки, имам проблем са интернетом, тј. немам интернет! Мој сестрић зна колико је то озбиљно и колико опасно по моје живце и сместа долази да отклони квар или бар "постави дијагнозу". Нема ниједне тачкице на рутеру, виде и он. Али он бар зна шта даље да чини (ја само могу да седнем и плчем). Ишчупа продужни, па рутер укључи директно. И ништа, ниједне тачке. Укључи га у другу штекдозну. Ништа. Зар то може да цркне, питам (пу-пу, језик прегризла). Може, насмеја се Боки. Ја већ почех да наричем (како и доликује над покојником; ко да чека нов), а Боки ме умири: чекај, можда није. Укључи рутер у шпајзу. Зелене тачкицеее! Ах, већ сам тад одахнула. Знам да ће Боки проблем да реши, само кад су тачке ту. Зелено, волим те зелено, нарочито кад навешћујеш интернет.
Сигурно је искочио осигурач, примети Боки, а и ја готово истовремено склопих коцкице. Да, даа, приметила сам да ТА пећ није довољно загрејана.
Татаа, довикнух му (док је пушио напољу ослоњен о сто), хајде да промениш осигурач док се види (кад сам ја устала већ беше прошло подне, а нисам, зачудо, одмах јурнула на интернет; одмакао је дан и примиче се тама). Нећу да мењам до вечерас, исцери се он, пошто већ беше начуо да нема интернета. Па лако је спрдати се с туђим мукама. Мораш да промениш кључни осигурач (да не дође до породичног курцшлуса)!
Народ каже да нема душманина док ти га не роди мајка, ал' мени га и баба обезбедила.
Нема коментара:
Постави коментар