Е, можда сам јој песму прочитала двапут (толико ми је Маша допустила), истражила шта значи штропот и појаснила песничку ситуацију... и она је све скапирала.
Песму Григора Витеза, "Сто вукова", ја сам јој и одабрала. Пет дана пред такмичење Маша је решила да учествује. И час посла она то набуба. Једном се само загледала у мене, рекавши, смртно озбиљна: морам да ти запамтим покрете усана (видите како она темељно приступа рецитовању)! Но пргава и својеглава, неће увек да слуша. Опире се. Каже: ја сам талентована, ти ниси... ти си за прављење (којечега, за ручни рад)... Коначно, синоћ наједном рече: не морам да учим, ја ћу победити! Па како знаш, прснух у смех (због њене одлучности и самопоуздања). А она поче да набраја: па знам; победила сам на маскенбалу (тетка за Ноћ вештица направила маску заносне вештице, ако те госпођице уопште могу поднети такав епитет), победила сам на Тари (у трчању, за најоригиналнију маску... морам да поменем и другу награду за глуму)...
Е, мораш и да се потрудиш, није све у таленту, рекох, не престајући да се смешим. Али јок, неће Маша више ни реч да изусти. Сматра да зна и неће да понавља једно те исто.
Песму Григора Витеза, "Сто вукова", ја сам јој и одабрала. Пет дана пред такмичење Маша је решила да учествује. И час посла она то набуба. Једном се само загледала у мене, рекавши, смртно озбиљна: морам да ти запамтим покрете усана (видите како она темељно приступа рецитовању)! Но пргава и својеглава, неће увек да слуша. Опире се. Каже: ја сам талентована, ти ниси... ти си за прављење (којечега, за ручни рад)... Коначно, синоћ наједном рече: не морам да учим, ја ћу победити! Па како знаш, прснух у смех (због њене одлучности и самопоуздања). А она поче да набраја: па знам; победила сам на маскенбалу (тетка за Ноћ вештица направила маску заносне вештице, ако те госпођице уопште могу поднети такав епитет), победила сам на Тари (у трчању, за најоригиналнију маску... морам да поменем и другу награду за глуму)...
Е, мораш и да се потрудиш, није све у таленту, рекох, не престајући да се смешим. Али јок, неће Маша више ни реч да изусти. Сматра да зна и неће да понавља једно те исто.
Данас наступала (пред публиком потпуно опуштена и слободна, каква ја ни данас нисам нити ћу икад бити) на школском такмичењу за ученике од првог до четвртог разреда. И победила. /Једна је учитељица, члан жирија, рекла: добро сте то твоја тетка и ти урадиле. А Маша се чудила како она то зна./
Увече ми рече: јесам ти рекла да ћу да победим? /Мала се навукла на награде; зло ће бити кад јој нека измакне./ Вала, истина. Шта ти је моћ подсвести и позитивног размишљања!
Самоувереност и горе размиче. Машо, твоме ђогу свуд су броди ђе год дођеш води. Само је небо граница... која се размиче.
Увече ми рече: јесам ти рекла да ћу да победим? /Мала се навукла на награде; зло ће бити кад јој нека измакне./ Вала, истина. Шта ти је моћ подсвести и позитивног размишљања!
Самоувереност и горе размиче. Машо, твоме ђогу свуд су броди ђе год дођеш води. Само је небо граница... која се размиче.
Нема коментара:
Постави коментар