Моја мајка вечерас је правила колаче за Задушнице. И мајка је рекла да се дотле карамел-коцке не начињу (па само ако ми вежу руке на леђима; а и тад бих извела неку вратоломију, да их напред пребацим). Ставила их је у фрижидер, помешавши га ваљда са сефом (и да је сеф, читаву бих ноћ нагађала док шифру не потрефим; мада постоји и лакше решење: развалиш сеф и не боли те глава).
Колачи су за Задушнице и покојнике (њима за душу, нама у гушу... али НЕ пре суботе). И карамел-коцке, и пуслице с орасима, и чупавци...
До Задушница има још два дана. Та жена није нормална, ко то да ишчека! Па могу и мени у суботу да буду Задушнице! Додуше, онда бих, како год окренеш, у суботу омастила, тачније осладила, брке. Но бојим се да је слаба вајда и слаб апетит кад из тебе никну маслачак и боквица. Радије ћу прекршити њену забрану (што је сигурно -- сигурно је), само (и сваки пут) кад јој попусти пажња.
Колачи су за Задушнице и покојнике (њима за душу, нама у гушу... али НЕ пре суботе). И карамел-коцке, и пуслице с орасима, и чупавци...
До Задушница има још два дана. Та жена није нормална, ко то да ишчека! Па могу и мени у суботу да буду Задушнице! Додуше, онда бих, како год окренеш, у суботу омастила, тачније осладила, брке. Но бојим се да је слаба вајда и слаб апетит кад из тебе никну маслачак и боквица. Радије ћу прекршити њену забрану (што је сигурно -- сигурно је), само (и сваки пут) кад јој попусти пажња.
Нема коментара:
Постави коментар