субота, 19. март 2016.

Пубретет и друге тешке речи

Узвртела се моја сестричина, ко да су јој се пундраћи населили у интимне одевне предмете. /Кад скидате веш са жице, добро га протресите; не зна се којим путевима ће пундравци доспети у доњи веш ваше дечице./ Блесави се, скаче, кревељи, глумата... А све је то често прилично напорно... за одрасле, односно публику. Ја не знам шта је теби, више пута дрекну њена мајка. А она се само смешка и наставља по своме.
И данас за ручком, кад Миа поче да измишља и извољева, сестра и ја натукнусмо како ју је вероватно спопао преурањени пубертет. /О, боже, ја то не могу да поднесем, нећу да моје сестричине уђу у пубертет! Ајд после осамнаесте, некако бих поднела, али с девет година, нееее!/
Ниисаам, побуни се Миа, шта лупате вас две, не дрма ме пубретет; видите, ја то не знам ни да изговорим! 

Нас две се насмејасмо. Ко да је правилан изговор услов за зачетак тог осетљивог и тешког доба промена. Кад би погрешним изговором могао да избегнеш неке неминовне промене у животу, ја бих вазда говорила стаерње.

Нема коментара:

Постави коментар