Мој старији сестрић у суботу слави рођендан у играоници. Малопре ми његова мајка рече: морам да јавим да ће бити петнаест одраслих. Ја сам та петнаеста, приметих, неупарена (и непарна). И обе се насмејасмо.
Увек сам ја она која штрчи и која се не уклапа. Она која лута између дечјег и света одраслих људи, деце и њихових родитеља, брачних парова. И мало ми је досадило, право да вам кажем, хтела бих да се "утопим у масу".
Како бих међ децом била омањи џин (који, истина, уме једнако да машта и да се игра из све снаге) међу патуљцима, фали ми онај шеснаести, да ме од радозналих погледа брани (а нашла би се још каква намена). Мада, биће да би тек тад сви зинули (од чуда, а успут и да смакну залогај с виљушке). ;)
Нема коментара:
Постави коментар