Сестра и ја спале смо с ногу базајући читав дан по граду. Јао, мртва сам, жалила се свака од нас, каткад наизменично, а каткад углас. Тако и док смо у парку наспрам хотела Москва лизуцкале сладолед. Напоменух јој да умор (готово константни у мом случају) може за узрок имати разне факторе (пожутела крштеница није једини).  
Ја не знам да ли је и другима тако, упита се сестра, ојађена, као да ће јој бити лакше ако се не замарамо једине (заједно смо јачи, ал' џаба кад смо уморнији). Не знам да ли свима или само онима који пређу четрдесету, овај тридесету...