Кад нас зовете, и телефон звони и звонии, и звониии... а нико се не јавља, то уопште не значи да никог нема код куће. Често звонии и звониии (из петних жила, верујте, једва се уздржавам да га не треснем о земљу), док мој тата лежи (или седи, или дуби на глави)... у својој или дневној соби, а ја у својој (и притисак нам скаче на двеста: звук телефона је један од оних који страховито иритирају). Ниједно од нас неће да се дигне, али се нервирамо због узнемиравања и, синоћ га чух, - бљујемо исте псовке.
Нас двоје вам нисмо љубитељи телефонских разговора, поготово кад дигнемо све четири увис (то тата; ја то чиним ретко, углавном касно у ноћ) или кад смо заокупљени неким послом, који не ваља или не желимо прекидати (то ја - увек имам паметнија посла - чак и кад хватам зјала, од баналних телефонских разговора).
Нас двоје вам нисмо љубитељи телефонских разговора, поготово кад дигнемо све четири увис (то тата; ја то чиним ретко, углавном касно у ноћ) или кад смо заокупљени неким послом, који не ваља или не желимо прекидати (то ја - увек имам паметнија посла - чак и кад хватам зјала, од баналних телефонских разговора).
У оној Ршумовој песми кад зазвони телефон, сви у породици устрептало скоче (тако ја замишљам), претпостављајући да је позив баш њима намењен. Зазвонио телефон, тата викну "то је он, пријатељ ме тражи", а мој отац синоћ, први пут се тешко дижући с кревета (залио је претходно сав купус, и паприку, и грашак, и ко зна шта све у башти), просикта: марш у п... першун (да се држимо ратарских појмова, али "три лепе" је ближа дестинација). Други, трећи и сваки наредни пут нас двоје нисмо ни прстом мрднули (ја сам истина, који пут зубима шкргутнула).
Код нас је сасвим другачије: ја увек не баш равнодушно, не мрдајући с места, јер ме звоњава, благо речено, излуђује, кажем: није за мене (седим крај самог телефона, али чекам да се мајка довуче из другог дела куће). И онда ми мајка и сестра (те љубитељке усмених разговора) прете како ми слушалицу и неће проследити, ако случајно саговорник ипак буде желео мене да чује.
Мој тата и ја клонимо се телефона ко ђаво крста. Кад год има неког другог да се јави, чак и ако смо ми слушалици далеко ближе, понашамо се као да смо глуви. Ћутимо, звоњаву трпимо и чекамо да неко од укућана реагује (не би ли тој опакој справи запушио лабрњу).
Некад ми је телефон био јако битан. Онда кад сам интернет користила преко дајлапа. Косе сам чупала кад би се десило да не платимо рачун на време, па нам фиксни искључе (а ти садисти из Телекома преферирају викенд за санкционисање), па не могу ишчекати (увијам се у грозним мукама, од истих гризем сваког ко ми се обрати, поготово ругајући се мојој зависности) да га поново укључе. А сад, кад имам АДСЛ, фиксног може и да нема.
У ствари, сад се нешто мислим (да ли сам у праву): ако искључе фиксни, то се не одражава на АДСЛ? За сваки случај одох да проверим да се неки телефонски рачун није затурио.
Код нас је сасвим другачије: ја увек не баш равнодушно, не мрдајући с места, јер ме звоњава, благо речено, излуђује, кажем: није за мене (седим крај самог телефона, али чекам да се мајка довуче из другог дела куће). И онда ми мајка и сестра (те љубитељке усмених разговора) прете како ми слушалицу и неће проследити, ако случајно саговорник ипак буде желео мене да чује.
Мој тата и ја клонимо се телефона ко ђаво крста. Кад год има неког другог да се јави, чак и ако смо ми слушалици далеко ближе, понашамо се као да смо глуви. Ћутимо, звоњаву трпимо и чекамо да неко од укућана реагује (не би ли тој опакој справи запушио лабрњу).
Некад ми је телефон био јако битан. Онда кад сам интернет користила преко дајлапа. Косе сам чупала кад би се десило да не платимо рачун на време, па нам фиксни искључе (а ти садисти из Телекома преферирају викенд за санкционисање), па не могу ишчекати (увијам се у грозним мукама, од истих гризем сваког ко ми се обрати, поготово ругајући се мојој зависности) да га поново укључе. А сад, кад имам АДСЛ, фиксног може и да нема.
У ствари, сад се нешто мислим (да ли сам у праву): ако искључе фиксни, то се не одражава на АДСЛ? За сваки случај одох да проверим да се неки телефонски рачун није затурио.
Нема коментара:
Постави коментар