Сестра и зет су ме пре неки дан оставили у својој кући да чувам бебу. То уопште није био проблем: ако ишта знам, знам (ваљда) да чувам децу (и радо то чиним, а како је мојим штићеницима, то не знам).
Пре но што су ме одвезли, мајка ми рече: шта ти је све зет купио (и парадајз, и краставце, и колаче...)! Хвала му ко брату, али није морао да иде у специјалну куповину, чувала бих ја дете и без такве надокнаде.
Кад сам касније (црева кад ми закрчаше) увидела на шта се своди то све силно у оноликим кесама - пала сам у очај (а богме и с ногу).
Пре но што су ме одвезли, мајка ми рече: шта ти је све зет купио (и парадајз, и краставце, и колаче...)! Хвала му ко брату, али није морао да иде у специјалну куповину, чувала бих ја дете и без такве надокнаде.
Кад сам касније (црева кад ми закрчаше) увидела на шта се своди то све силно у оноликим кесама - пала сам у очај (а богме и с ногу).
Сестра и зет беху у комшилуку, на неком шаторском весељу, где се купус крчка (и никако да се скува). Зет ми је још пре неколико дана обећао да ће ми донети купус (свадбарски: масно, али укусно - ВОЛИМ). Стога сам ћутела и трпела, очекујући тај сласни тренутак (још кад би се сетио да понесе и проје и рена).
Кад сестра дође накратко, тек да нахрани бебу, ја упитах где је купус (који читав дан ишчекујем). Још се кува, рече немарно она. Други пут ми, међутим, рече (колико да ме скине с главе, имала је она и преча посла): ма једи шта има, то је један дан (треба да издржим и да не гунђам). Тад коначно увидех да се сит гладног не сећа и изгубих наду да ћу штогод нормално тог дана појести (било је, истина, јаја, али нешто ми се није кувало... а вероватно је било којечега и у замрзивачу, али ја тамо не бејах у својству куварице но дадиље).
Кад сестра дође накратко, тек да нахрани бебу, ја упитах где је купус (који читав дан ишчекујем). Још се кува, рече немарно она. Други пут ми, међутим, рече (колико да ме скине с главе, имала је она и преча посла): ма једи шта има, то је један дан (треба да издржим и да не гунђам). Тад коначно увидех да се сит гладног не сећа и изгубих наду да ћу штогод нормално тог дана појести (било је, истина, јаја, али нешто ми се није кувало... а вероватно је било којечега и у замрзивачу, али ја тамо не бејах у својству куварице но дадиље).
Добро, немам много избора, али глад сам некако морала утолити. Отворим фрижидер, а у фрижидеру ништа здраво: паштете (којекакве), патрљак чајне (коју смо Маша и ја слистиле још за дана), павлаке, кечап, мајонез, дуван-чварци (а где су виршлее, само су ми још оне фалиле)... Поједем мало павлаке и мало парадајза (гарант ГМО, па све једем и гадим се). А глад тешко заварати. Нагутам се оног меденог срца и још једне врсте колачића. Волим ја слатко, још како (на своју несрећу), али свеједнако ми фали нешто "конкретно" (може слатко, и треба, и мора, али тек као десерт).
Кад позвах мајку телефоном, пожалих се (кењкаво, као увређено дете): немам шта да једем! Ма, хајде, како немаш, прекори ме она. Ама, ја хоћу кувано и да сркућем! (Да сам знала како ће ме обманути, понела бих чорбу од бундеве.) Следећи пут не идем без ланч пакета (што је сигурно - сигурно је; нећу свој систем за варење да тероришем). И још рекох (бесна због целодневне хаотичне исхране): требало би да они буду шест пута дебљи кад се овако хране!
Кад позвах мајку телефоном, пожалих се (кењкаво, као увређено дете): немам шта да једем! Ма, хајде, како немаш, прекори ме она. Ама, ја хоћу кувано и да сркућем! (Да сам знала како ће ме обманути, понела бих чорбу од бундеве.) Следећи пут не идем без ланч пакета (што је сигурно - сигурно је; нећу свој систем за варење да тероришем). И још рекох (бесна због целодневне хаотичне исхране): требало би да они буду шест пута дебљи кад се овако хране!
Нема коментара:
Постави коментар