Svakoga dana Staša kroz kapiju pod lipom trkne do baba Miline. Nekad se vrati s odbeglom mačkom Majom (i gomilom mačića u njenom trbuhu). Nekad sa šakom keksa koji miriše na cimet. A juče se pojavila sa sardinom, koju je već počela otvarati, pa se zamazala uljem.
-- Što si to uzela, što si iznudila? -- pitam.
-- Pa jede mi se -- objašnjenje je jednostavno.

-- Ali nije lepo, treba njima.

-- Imaju dve -- očito je htela da im smanji posao (ko će obe izjesti), a i zagovara ravnomernost u društvu.

-- Ali njih je puno, šta će jesti?

-- Ješće mleko -- valjda je i to negde spazila.
Važno je za svoje postupke imati dobre argumente.