Na osnovu nekih krvavih tragova sinoć smo pomislili da je velika mačka počela da se porađa i da će se tokom noći u staroj kući, gde sam je smestila, otvoriti porodilište (teško da je i jedna mačka utekla onim mačjim napasnicima).
I noćas i jutros sestrići su nestrpljivo zivkali telefonom da čuju da li se porodila. A kad odoh da izvidim, nađoh je kako sedi na tabureu (a tabure na klupi) i čežnjivo gleda kroz prozor.
I pre no što joj opipah stomak znala sam da smo se prevarili. I pustila sam je u dvorište. Ali sam se, po odlasku, sestrića pokajala. Mačku nisam mogla da nađem. Ko zna gde bi se mogla omaciti. Ali šta je -- tu je.
Nakon što sam sigurno sat vremena sedela na krevetu i blenula u laptop, dva-tri puta začuh neki potmuli zvuk. Pomislivši da je mačka (kako se ranije dešavalo) u ormaru, skočih da proverim. U donjem delu jedna su vrata skroz odvaljena, samo sam ih primakla, a druga, pritisnuta gomilom zgužvane odeće, odškrinuta. Jasno ugledah malu pobegulju. (Moje mačke, inače, ili ne mjauču ili to rade kao s prigušivačem. S jedne strane mi je to super, ali s druge me nervira kad zovem, a one se ne odazivaju.) Naspavala se, pa bi da izađe. Kako mrdnuh vrata, ona se s gomile moje odeće svali na pod i ostade nekoliko minuta da leži unezverena, ko onesvešćena, ko mrtva.
Da li je to posledica iscrpljenosti nakon porođaja? Jao, pomislih,sad ako se porodila, mačiće, ako ih ona ne iznese, neću naći dok sami ne izmile. Ko bi smeo da zavuče ruku u hrpu zamršene odeće, ko da nađe iglu u plastu sena? Mogli bi se zaturiti, pogušiti, mogla bih da ih prignječim...
I pre no što joj opipah stomak znala sam da smo se prevarili. I pustila sam je u dvorište. Ali sam se, po odlasku, sestrića pokajala. Mačku nisam mogla da nađem. Ko zna gde bi se mogla omaciti. Ali šta je -- tu je.
Nakon što sam sigurno sat vremena sedela na krevetu i blenula u laptop, dva-tri puta začuh neki potmuli zvuk. Pomislivši da je mačka (kako se ranije dešavalo) u ormaru, skočih da proverim. U donjem delu jedna su vrata skroz odvaljena, samo sam ih primakla, a druga, pritisnuta gomilom zgužvane odeće, odškrinuta. Jasno ugledah malu pobegulju. (Moje mačke, inače, ili ne mjauču ili to rade kao s prigušivačem. S jedne strane mi je to super, ali s druge me nervira kad zovem, a one se ne odazivaju.) Naspavala se, pa bi da izađe. Kako mrdnuh vrata, ona se s gomile moje odeće svali na pod i ostade nekoliko minuta da leži unezverena, ko onesvešćena, ko mrtva.
Da li je to posledica iscrpljenosti nakon porođaja? Jao, pomislih,sad ako se porodila, mačiće, ako ih ona ne iznese, neću naći dok sami ne izmile. Ko bi smeo da zavuče ruku u hrpu zamršene odeće, ko da nađe iglu u plastu sena? Mogli bi se zaturiti, pogušiti, mogla bih da ih prignječim...
Eto zašto je važno biti uredan. Smirih se kad joj pipnuh stomak i zavirih pod rep. Ah, sve je u redu, još nije kucnuo čas.
Нема коментара:
Постави коментар