Sestra, spremna za spavanje, u majici i (spuštenim) gaćama, raščupana, ophrvana teškim mislima, sedi na ve-ce šolji s belim brushalterom u rukama i jadikuje: -- Da li je moguće kad se ugojiš da ti se i s.s. povećaju?! Jedva sam izdržala (van kuće)!
(Uzgred, večeras mi pogled pade na njen crni brushalter, nemarno bačen preko veš-mašine, i ostadoh zapanjena: pa šta je ovo, bog te molovo, dečji šator?! Nešto kasnije i Staša mi ga pokaza: Ovo je mamin brushalter: vidi kako ima velike s..e! Da ne mislite da ja lažem...)
-- Bože, ženo! -- nasmejah se, stojeći na otvorenim vratima kupatila, dok Maša stoji pred ogledalom i krejonom (valjda) spaja, produžava i podebljava obrve, a uzgred sluša, dobacuje i smeje se. -- Pa naravno da jeste. Ako se gojiš, sve ti se povećava. (Zamisli, uostalom, da ti raste samo dupe, a ostalo stoji u mestu, na šta bi ličila? Kakav nesklad! Ovako, kad je debelo, bar nek je usklađeno.).
-- To samo kod žena -- primeti ona. -- Kod muškaraca ne.

Začudo, možda što beše kasno, trebalo mi je nekoliko sekundi da ukapiram tu tragediju, pa se skupa nasmejasmo. (Maša, sve i da nije bila posvećena svojim majmunskim obrvama, ne bi razumela.)

Dakle, svoje se muke najlakše rešiti skretanjem pažnje na tuđu.