Najbolje je kad poziv s nepoznatog broja i ne čujem. Onda samo ignorišem činjenicu da me neko nepoznat zvao. Ako je nešto bitno, zvaće ponovo. 

Kad ipak čujem, neko vreme samo gledam u telefon i razmišljam da li da se javim. Ne volim da pričam s nepoznatima. Nemam ni o čemu. Ali šta ako je neko poznat?
Tako se i juče javih, trenutak pre no što se pokajah: neki gospodin iz VIP-a. Kaže imaju neku specijalnu promociju. 

-- Za šta najviše telefon koristite: za poruke, razgovore ili internet? -- Internet, za Viber i Fejs. (Baš da čujem šta će mi ponuditi.)

-- Odlično! (Kanda mu je moje dobro bitnije od ičeg.) Za samo 999 dinara 10 GB (i ne zna još šta beše) za mesec dana. (Idi, bre, ja za to vreme trošm trista dinara.) Kolega je baš sutra u vašem mestu, pa će doći do vas. (Polako, polako... Kanda je mislio da ću s njima sklopiti neki ugovor. Momče, ne znaš ti mene, ja se nikako ne obavezujem. Trošim koliko imam i koliko mi treba.)
--Nisam zainteresovana -- rekoh, da me ne davi dalje.
-- ?! Tuc-muc, tuc-muc, ovaj, hm... prijatno.

Prijatno, prijatno. Mada se ne bih kladila da je i tebi.