Moj bratić i ja u bioskopu uvek zauzimamo najneupadljiviju poziciju -- u nekom od poslednjih redova. Večeras, kad film već beše dobro odmakao, pojaviše se neki, pa baš u naš red seli. I pre no što nam zadrmaše sedišta, i bratić i ja pogledasmo ih smrtonosnim pogledom. Baš su tu morali da sednu, mala im sala! Mi već godinama to doživljavamo kao svoju teritoriju.