Znate, često imam dojavu da se nešto (neprimereno, neprijatno, nepristojno, nevaspitano, svakako nedopustivo ili pak smešno) negde dogodilo i molbu da to obznanim širokim narodnim masama.

Pre neki dan, u ovom za čitav svet strašnom vremenu, sestru je u prodavnici iritirao postupak jedne majke. Takvih majki verovatno ima još,  i u drugim prodavnicama, ali nema svaki slučajni posmatrač sestru koja bi to u "književnoj" formi iskritikovala.
Elem, dete po prodavnici vuklo onu korpu za namirnice, pa kad mu je dosadilo, spustilo nasred radnje. Majka se na to osvrnula tek da mu kaže: Neka, ionako svi tu ostavljaju! (Ne znam kako se sestra ujela za jezik da joj ne očita bukvicu. Ne treba ćutati ovakvima, želimo li da svet bude iole pristojnije i ugodnije mesto.)
Prvo, ne verujem, čak tvrdim da svi tako ne postupaju. A čak i da je to istina, nije ti opravdanje. Ako svi skaču u bunar, ti nećeš skočiti. Tako se ponašaj u svakoj situaciji, u skladu sa savešću. 

I ne potcenjuj nijednu profesiju. Niko nije dužan da za tobom rasklanja. Vraćanje jedne korpe na mesto stalo bi te deset sekundi vremena i maleckog napora mišića, ako ćeš je pridići na ostale naslagane. Ako takvih bezobzirnih kupaca u radnji bude sto, radnica će pasti na nos čitav dan rasklanjajući za vama.
Neretko, pošto mi kasirka otkuca račun, ja ugrabim trenutak da korpu s kase sklonim na mesto. Nije mi to ispod časti, ne staje me mnogo truda, a radnicima će značiti. Makar kao sitna ljubaznost koja normalne ljude ne ostavlja ravnodušnima i budi zahvalnost. A možda i podstiče svedoke da se uhvate u kolo činjenja, makar i sitnog, dobra.