Moram da kritikujem nastavnike, da izbacim jed. Ne kažem da su inače loši, ali treba da se saberu, daju deci jasna uputstva i nateraju ih da u onim prokletim grupetinama začepe gubice.
Šesnaest (hiperbola) nastavnika, šesnaest predmeta, svi hoće, maltene svakodnevnno, domaći rad... Oni pošalju instrukcije na Viberu. Deca odgovor šalju gde (kome) stignu: na Viber, na mejl, po golubu pismonoši, u virtuelnu učionicu, u svlačionicu... 

Pogubila se deca, ne znaju ni šta će ni kud će. Pogotovo što dokona dečurlija vazda nešto brblja na grupi i zatrpava bitne informacije. Pa posle neki nisu uradili domaći jer nisu ni znali da treba. Neki nisu poslali odgovor gde je rečeno, pa ko da nisu poslala uopšte. Neki padoše na nos radeći, pa im rubrika u toj učionici prazna, te nisu pomenuti među vrednom i prilježnom decom, koja ispunjavaju svoje obaveze. Postaće im ovo noćna mora.
Sem toga, nastavnici, de sjašite malo, leba vam. Pa niste sami niti je vaš predmet jedino bitan. A u svakoj kući vaši đaci imaju još braće i sestara. Majka im je jedna. Nek se i otac angažuje, ali imaju i drugih životnih i poslovnih obaveza. Pa ne može pola familije da se posveti školskim obavezama. 
Verujem da se i ateisti bogu mole što pre da ponovo otvore škole.