Trebalo mi je videti lice sad kad sam slučajno u džepu dukserice napipala nešto, pa pomislila da je keks ili bar njegov deo. I još jednom, u sledećem trenu, kad sam, opipavši ga ponovo, temeljnije, utvrdila da je u njemu šnala. Odnos ta dva trenutka, odnosno dva izraza lica, otprilike je kao da se digneš nebu pod oblake, pa ondanaglo  drosneš o tvrdu ledinu i sav se podereš.