U suštini, ja preduzimam dve preventivne mere: krećem se samo u krugu porodice i ruke perem za nijansu češće i intenzivnije no inače, čak i kad nije policijski čas.

Povrh toga, živim zaboravljajući na povod ovog kućnog plandovanja: pišem, lektorišem, cveće mirišem, učim, podučavam, maštam, kreiram, radujem se, igram se, jedem (ne baš mrljavo), spavam (pomalo, nekad kao zaklana, nekad kao na iglama)... I tako svaki dan.