Već nekoliko godina u našem malom mestu prikazuju se odabrani filmovi s FEST-a. Besplatno. I gledalaca bude toliko da svaki može sesti u zaseban red, pa da neki red ipak ostane totalno prazan. Kako sam prilično kasno pošla, rekoh telefonom bratiću: Sačuvaj mi mesto, ako bude frka.
Publika je uvek manje-više ista. Dođemo ko familija. Radnici u Centru prosto mogu da primete ko još nije stigao. I večeras nas dočekaše pred vratima. Jesu li već prozivali, upitah okupljene. Pa ima nas taman kao u nekom omanjem odeljenju.

Posle projekcije jedan od gledalaca upita hoće li biti obaveštenja ako se sutrašnji film otkaže. A što bi se otkazivalo, kad svi u isti red da posedamo -- ne bismo ga mogli popuniti. Taman možemo fino da se rasporedimo i ne ugrožavamo se međusobno virusima.