Griz sam kuvala u poslednjem momentu. Onda sam sva usta pogorela, da stignem da se spremim za bioskop. I dok sam jela, već sam znala da bi mi prijalo još.
-- Ako ne budete mogli da pojedete -- rekoh Ignjatu i Staši -- ostavite mi kod televizora.
-- Ja još jedem -- reče Ignjat.
-- Ja ću sve da pojedem -- reče Staša.

Neki minut kasnije, radi šale (u kojoj uvek ima pola zbilje), upitah: -- Staša, da ti pomognem, možeš li sama?
--Mogu -- otarasi me se.

Ne valja kad deca porastu, pa jedu i ne znaju za dosta, a tetka, apetita golema, praznih ruku (i prazne činije) osta.