Koliko testenine pojedoh večeras, nisam, bez preterivanja, za šesnaest proteklih godina. Sreća da u bioskop odoh pešice, a tako sam se i vratila, da se malo istrošim. (Među nama, nekoliko sati kasnije, duboko u noć, opet sam bila veoma gladna. I da, ja glad ne trpim.)
-- Pa ako --reče moj bratić -- i treba da jedeš, da budeš jača, dok prođe korona. A posle ćeš skinuti.

-- Ti misliš da biti debeo znači biti jakog imuniteta?

Misli. (Tjah, pa nećemo se virus i ja boriti prsa u prsa. Uzgred, u tom delu sam posebno ojačala -- ne bi se, prokletnik, nanosio glave.)

Džaba ti bilo. Neuporedivo je lakše tovariti, no se viška osloboditi. A s virusom ću se drugim sredstvima boriti... Bolje da i dalje temeljno perem ruke, no da masnim naslagama stavljam nas na muke.