Обично у дечјим колицима гурам пакет од два најмлађа сестрића. Откако је спао точак с колица за двоје, у оним намењеним једном детету Игњат седи напред, а Сташа иза њега. /И углавном се фино слажу: она га грли и на леђа му наслања своју главу или једно другом "бацају пет"./
Вечерас ми стриц довикну из дворишта: да знаш (а знам) да ти лепо стоји! То ми већ двадесет година говоре, кажем (а лажем, говоре ми и дуже), осмехујући се. Па послушај једном, додаде он. /Сви мисле да се ја батргам и опирем. Ево размислићу озбиљно./
У ствари, ја слушам, и смешкам се, и слушам... а бубна опна канда не мари за естетичка начела (што ми деца лепо стоје) нити кани да се меша у зачињање потомства.
Нема коментара:
Постави коментар