Тек што је ушла у аутобус и угнездила се на седишту поред мене, једна госпођа (фина доиста), однекуд извади кутију и понуди ме уз осмех: хоћеш перецу (домаћу, па отуд примамљиву)? /Најнезгодније и најчудније што су ми у аутобусу нудили јесте кришка хлеба с џемом; понела баба више но што јој је требало.) Једнако се осмехујући, пожурих да одбијем: не могу, хвала! /А могла сам, наравно, јашта да сам могла. Па скоро бејах устала, још ништа нисам презалогајила, а и да јесам, ко да је проблем једна переца. И није то први пут да могу, а кажем не могу, јер не знам шта је непријатније: да узмем или да не узмем.)
У сваком случају, таква љубазност према случајном сапутнику ми је увек врло симпатична. А могла сам и ја њој да се реванширам... Јесте ли можда за мусаку од тиквица? Краставац, парадајз (не баш од најгоре сорте, какви су сви напрасно и насилно сазрели, зарад алавости повртара)? Не? Желите ли можда лењу питу (сама сам је месила)... или јагоде (непрскане, из моје баште, сама сам их брала, ако су садили други)?
Е, па то је све (што имам) за данас (волим домаћу храну и нећу да једем лисната теста из пекаре), птице нисам помузла.
У сваком случају, таква љубазност према случајном сапутнику ми је увек врло симпатична. А могла сам и ја њој да се реванширам... Јесте ли можда за мусаку од тиквица? Краставац, парадајз (не баш од најгоре сорте, какви су сви напрасно и насилно сазрели, зарад алавости повртара)? Не? Желите ли можда лењу питу (сама сам је месила)... или јагоде (непрскане, из моје баште, сама сам их брала, ако су садили други)?
Е, па то је све (што имам) за данас (волим домаћу храну и нећу да једем лисната теста из пекаре), птице нисам помузла.
Нема коментара:
Постави коментар