Донела нам стрина вечерас киселу штрудлу (која, наравно, није кисела, већ слатка, од вишања, од јагода, од јабука).
Игњат одмах из прикрајка стидљиво поче да загледа, а, чим увреба прилику, и дреши кесу са чинијом. Моја сестра потом, служећи се, похвали стрину (и покуди саму себе): како теби увек буде лепа, мени никад не успе!
Извини, а кад ти то правиш, упитах, благо иронично. (Па мислим погачу, кифлице... поче сестра да се вади. Пусти то, штрудла је штрудла.) Не може да ти успе ништа чега се не латиш (и за шта немаш рецепт). Она, рекох зету, ко онај што чека добитак на лоту, а никад није уплатио тикет. Усуди се, жено, уплати (потопи квасац у млеко)!
Извини, а кад ти то правиш, упитах, благо иронично. (Па мислим погачу, кифлице... поче сестра да се вади. Пусти то, штрудла је штрудла.) Не може да ти успе ништа чега се не латиш (и за шта немаш рецепт). Она, рекох зету, ко онај што чека добитак на лоту, а никад није уплатио тикет. Усуди се, жено, уплати (потопи квасац у млеко)!
Нема коментара:
Постави коментар