Na slovo G

Pozvala me sestričina u kasne sate. Sestrić joj viri iza glave. Legli da spavaju, pa im se još ne spava.

-- Šta ti radiš? -- pitaju me.

-- Treba Ignjatu da crtam nešto na slovo G. Kažite mi nešto, šta vam prvo pada na pamet?

-- Gusar -- reče Mia.

-- Guska, gusan -- dodade Matija.

-- A ne pada vam na pamet ono što gotovo svakog dana viđate?

-- Šta?

I kažem im. A oni se zasmejaše. Od ovakve tetke bolje i drukče nisu mogli ni očekivati.

I nacrtam. A majka me moli da ne stavljam s drugim sličicama, da dete ne odnese u vrtić (namirisaće neko nepriličnu tvorevinu).

Odbij, ženo! Je l' G? G je! (Znam da će sestra ujutru sve izlistati, zacerekati se i crtež neprijatnog mirisa izostaviti. Ali majka, ne zna, poješće se kao mesec.) ;)