Jedan od faktora koji među školskom decom izaziva gojaznost svakako je učenje.
Kad god treba knjige da se lati, Maša naprečac ogladni. Mora da jede smesta.
Kad počne da jede, Maša ne zna za dosta. Trpa, gura, žvaće, mulja... ali ne odustaje. Puni svako crevce. Jede dok joj ne izađe na uši. Pa i tad se jela mane samo zato što neko podvikne.
Kad ne može više, Maša stenje i uzdiše. Jer ako prestane, zna šta je čeka.
I druga deca (Mia na primer) praktikuju slična odlaganja nezadovoljstva. Džba ti sve: udebljaće se zbog (ne)učenja!