Uključenii nam behu i TV i laptop. Ali Staša, već napola zaspala, insistira da se sve pogasi. Dok zaspiš, kažem, da se ne plašš. (A u stvari misliim: da posle ja gleduckm i piskaram.) Ja se plašim svetla, reče ona. (Čudno neko dete!) I dok iugasih TV, ona zaklopi laptop.
Sad spavaj, reče, okrenuvši se ka meni. I sama zaspa za pola minuta. A ja ću valjda do po noći.