Šetala ja jednom gradom, pa se baš umorila. Treba da se domognem BAS-ove stanice, a samo što se na mestu ne skljokam. U tom se pojavi bus iz mog sela (baš onaj kojim treba kući da se vratim), te ja, uskočim i prevezem se dve-tri stanice, do one poslednje.
I pitam vozača (kojem samo lik znam) da li moram da izađem ili mogu da ostanem (pošto svakako za neki minut kreće nazad). Ne, kaže on, zato što moram da se parkiram iza. Ali, dodade, ako hoćeš, ti prošetaj malo ovde (pred rampom), pa me sačekaj.
More, čoveče, ne mislim s tobom flertovati. Imam peronsku kartu, no sam mislila da prištedim noge (i ne idem okolo). Džabe si se ponadao.