Štitne žlezde

Sestra se izvrnula ko pola konja, a majka joj veli: "Idi sutra da izvadiš krv!" ("Ostavi decu kod mene", izlete joj. Pa se hitro ispravi: "Ostavi decu kod nas.") 

"Što", upitah. Očito sam nešto propustila. 

"Pa da proroveri štitnu..."

Aa, setih se i iskliberih podrugljivo. Zbog toga se udebljala, da. Žene danas ne krive ni kašiku ni viljušku; za sve je do juče bio kriv hleb (koji izbacuju iz ishrane, pa makljaju bez njega), a u novije vreme deo odgovornosti pao je na štitnu žlezdu (i, razume se, neki hormonski poremećaj). Sve ne jedu mnogo, tek po tanjir paprikaša, pa dve-tri šniclice, torte, kolače i sladolede... pa onda žlezdu popreko glede. I pohovano, i prženo, dobro uljem zaliveno... a žlezda ti kriva, ženo?!

"Ti ne veruješ", uvredi se majka. "Od nekih se mršavi, a od nekih goji." (Ova žlezda će i za globalno otopljavanje biti okrivljena, ljudi moji.) "Ja sam tako imala čvor" (valjda na mestu ozloglašene žlezde), uhvati se za grlo, da pokaže gde, kako i koliko), "pa sam se sušila."  
"Aha, a posle je štitna okrenula ćuruk naopako, ko da je Kraljević Marko, pa si počela da se gojiš." Sestra se nasmeja, a štitna žlezda joj načas odahnu, srećna zbog rečitog i književno informisanog advokata.

Malo potom majka skuvala fil za čupavce, pa me posla da šerpu pomeriim na drugu ringlu. "Što lepo miriše", primetih, "ko onaj tetka Radin sutlijaš s margarinom" (i u filu ga ima). "A margarin nije dobar... ko štitna žlezda."
I sestra i majka se nasmejaše, stomaci im ko pihtije zadrhtaše i na tren se zakikotaše žlezde im štitne, kontajući valjda kako su mnogo bitne.