Rešila sam da mačkama skuvam poparu. Mogu i za nas, ako neko hoće. Mia je tvrdila da poparu ne voli, pa je nisam ni planirala.
Dok su mačke naokolo dremale i dok se popara hladila, i ja sam koji put kašikom zahvatila. U tanjir sam im dodala jogurt, a u hodniku me Staša presrela razjapljenih usta. Mmm, i njoj se dopalo. Na vratima me, valjda čuvši to, presrete i Mia. Liznu, odmahnuvši gadljivo glavom, a onda poliza kašiku i zatraži još.
Dok sam mačkama servirala, nasula sam Mii i staši. A sestra se dokopala ostatka u šerpi. Što sam ućarila-ućarila sam. Staša pojede tek pola porcije. Daj taj ostatak dedi, reče sestra. Deda s kreveta pružio odmah ruku, a tobože negoduje: Ja da jedem sve što niko neće!
Nemoj da si tako siguran da neće, rekoh. Bar pola prisutnih slistilo bi to začas. Nego računamo da svako treba pomalo da okusi i da podeljena sreća dvostruko je veća.