Rekla sam da ću ih već za neki dan opet voditi u BG. A pitam se koliko mi je to pametno. Trčim ko june pred rudu.

Moje kršne sestričine, vala, teško je prehraniti. To trpa u želudac ko u cigansku torbu, guta ko da je Baš-Čelik, Međedović: po tri čizburgera, pomrfrita, soka, sladoleda... i još bi se moglo. (Kažu da je želudac veličine pesnice, ne znam čija im je služila ko mera.)

Pojevši jedan čizburger i sladoled sa šumskim voćem, gledam i ne verujem. Na koga nam ispadoše tako epski alave?

Bez pozamašne svote ne treba s njima ni polaziti. Jedino da na rame uprtim i pozamašnog brava, koju veknu hleba, pa u Meku samo da se čalabrcne (po tri čizburgera, pomfrita, sladoleda...)

Ko zver ješne, a viitke i mile, pola Meka bi opustošile.