"Baš se radujem što nam je kolač ostao i za sutra", reče sestra, već ušuškana i spremna za spavanje."Uvek ćemo praviti ono što ne vole svi", dodade. Ne znam koliko bi se "svi" složili, ali isplativo je. "Već sad mislim na sutra", poveri mi.

Meni ne beše jasno što da čekam sutra. Odšunjah se do frižidera na prstima, da me ona ne čuje (i kritikuje što jedem u sitne sate). 

Šta da se radi: neki od nas su dobri u samokontroli, a neki su neviđene ale.