Dok ja pravim kolač, Staša sedi s druge strane stola. TV je uključen, pa dok u vanglu sipam jogurt i ulje, ja pogledujem na neku novu tursku seriju (ovih dana slučajno spazih koji kadar, pa sam pomalo upućena).
Tahir se nešto razgalamio na verenicu (koju mu je nametnula mama, dok on voli drugu), pa ja prokomentarisah: Šta se dereš, konju!
Na to me prekori Staša, ozbiljna, skoro ljutita, lica: Jeki cmo da je to južna ječ - konj!
Što ružna, napravih se luda. Baš je to lepa životinja.
Ali ti ci kadžala njemu da je konj, to je južna ječ, nije se ona dala ubediti u suprotno.
Pa šta je nego konj, upitah. Konjina, namerno je jedih.
Nije, on je ljud!