Ispričala sam neku anegdotu, pa se blago nasmejala. Gospođa pored mene me, videh krajičkom oka, nekoliko trenutaka skenirala, pa najzad reče: "Nemojte tako da se smejete!" 

"Molim?" 

"Nemojte tako da se smejete; samo ovako, usnama (a ne očima, valjda), jer ćete imati bore."
Jeste, imam bore. Ko u pubertetu zbog suve kože nema bubuljice, mora da plati danak kasnije. Imam bore, ali ne mislim na njih (i ne vidim ih) dok mi neko ne skrene pažnju. Ako za ovaj svet nisam drugo do bore i isturen stomak (od kojih mi se ne vide plemenitost, duhovitost, kreativnost...), samo neka skrene pogled... na žene koje stomak uvlače, steznike oblače, usne u osmeh samo donekle razvlače... i trepću svojim savršenim očima.
Ja ne umem da se smejem planski, promišljeno. Kad mi je nešto smešno, nasmejem se spontano. Ne nosim uza se lenjir kojim bih određivala dužinu i ugao koje usne smeju da dosegnu osmehujući se. Nekad tek blago razvučem usne, nekad se glasno zakikoćem (otkrivši da mi fali petica gore desno), nekad prsnem u smeh, desi se i da hrknem, da se zagrcem, ako je nešto baš iznenađujuće smešno.
Kad govorim, ne govorim mazno, ko da mi pincetom vade reči iz usta, uzvijajući i ustima i obrvama. Govorim spontano, obično, svakodnevno, nekad čak nezgrapno Desi se da mi se glas otme, zaskičim, podvrisnem...
Ne hodam njišući kukovima namerno levo i desno, mada mi je drugarica rekla da nesvesno vrckam (blagoslovena bila kifoskolioza, mora da je ona za to zaslužna).
Iskreno, niti umem niti želim ikog, a posebno sebe, da obmanjujem. Čak ne marim da ikog impresioniram. Ako moram da gladujem, da bih bila vitka ili da se smejem oprezno "na kašičicu", to je za mene grdna muka. A život to ne treba da bude. Uostalom, za sve što na meni nije savršeno, imam jedan argument: Neću da se udajem (pa da brinem kakav ću utisak ostaviti na potencijalne udvarače)! 

Ne sme žena da se smeje celim licem, već samo usnama, pa će umesto šesnaest bora imati samo trinaest. Od mene ne očekujte te strogo kontrolisane osmehe, zarad utiska večne mladosti (verujem da to postižem na drugi način).
I baš me zanima: kako se smejete da nemate podbradak? Rekla bih  da se s tim niste izborili. (Ne vredi: na jednom mestu ograđuješ, lepiš i krpiš, na drugom brana pred starenjem puca.) Kako se smejete da ne budete žena od pedeset, sedamdeset godina? (Kad nemaš tridesetak leta, džaba što ti i bore manjkaju.) Kako se smejete da izbegnete ili odložite smrt? (Dok se ona ceri vašem naučenom i uzdržanom smehu, vašim ukočenim očima, i za stomak se hvata otvarajući vam donjeg sveta vrata.) 

Nema tako čarobnog čarobnog osmeha, je li?