Једва да сам крочила у двориште (чила ко да се вратих из четворогодишњег рата), а Маша ме сагна у собу да радимо домаћи из ликовног. Чеекај, за кад ти то треба? /Довукла сам се кући с душом у носу, цео дан сам по граду базала./ За четвртак следећи. Па дообро, шта си навалила онда, боље да радимо за викенд, на миру. А неее, неее, одмах она поче да кмечи, саад!
О, јадна ли сам (с нестрпљивом сестричином)! Па не знам где се налазим од умора, а морадох да кројим стабло и крошњу, да правим цветиће, сунце, облаке, жбунове, стабљике за цевће... За то време Маша је бушачима сецкала лептире.
Машо, да ли је ово домаћи за децу или за тетку, упитах. За тетку, рече она, јер тетке боље знају. Ма немој, па нисам ни ја овако знала у твојим годинама. Уосталом, треба да се учиш.
О, јадна ли сам (с нестрпљивом сестричином)! Па не знам где се налазим од умора, а морадох да кројим стабло и крошњу, да правим цветиће, сунце, облаке, жбунове, стабљике за цевће... За то време Маша је бушачима сецкала лептире.
Машо, да ли је ово домаћи за децу или за тетку, упитах. За тетку, рече она, јер тетке боље знају. Ма немој, па нисам ни ја овако знала у твојим годинама. Уосталом, треба да се учиш.
Нас две правимо "Пролеће" од колаж папира, а ситна деца нам се врзмају око ногу, дрече, глођу комадиће папира, расуте по поду... И гумицу за брисање, то редовно жваћу. Маши су брат и сестра својеврсни сефови за гумице. Кад год не зна где јој се гумица дела, само завири у њихова уста.
Игњату се посебно допао наш рад и досадило му је да гледа само преко Машиног рамена. Морао је да се послужи лукавством (тако мали, две године тек, а зна како да оствари циљ).
Неколико пута цимну Машу за руку, рекавши јој: мама, мама! По интонацији разумесмо да јој говори како ју је мама звала у кухињу (види ти малог препредењека, чега се досетио). Кад Маша устаде с пода (на којем је клечала, док је радна свеска била на кревету), Игњат је читаво љутито одгурну ка вратима: МАМА! И тек што Маша крете, он се угњезди на њеном месту и примаче радну свеску и листиће, очарано гледајући (шта сад да ради: где прво да сече... ако успе маказа да се докопа).
Aх, како је дивно то пролеће... и дрво с пинк цветићима... Хоће и Игњат да се простре у хлад и поигра с лептирићима.
Игњату се посебно допао наш рад и досадило му је да гледа само преко Машиног рамена. Морао је да се послужи лукавством (тако мали, две године тек, а зна како да оствари циљ).
Неколико пута цимну Машу за руку, рекавши јој: мама, мама! По интонацији разумесмо да јој говори како ју је мама звала у кухињу (види ти малог препредењека, чега се досетио). Кад Маша устаде с пода (на којем је клечала, док је радна свеска била на кревету), Игњат је читаво љутито одгурну ка вратима: МАМА! И тек што Маша крете, он се угњезди на њеном месту и примаче радну свеску и листиће, очарано гледајући (шта сад да ради: где прво да сече... ако успе маказа да се докопа).
Aх, како је дивно то пролеће... и дрво с пинк цветићима... Хоће и Игњат да се простре у хлад и поигра с лептирићима.
Нема коментара:
Постави коментар