Наша ствар

На врата ми још нису куцали. /Ионако су, по избору моје мајке, од пролећа вазда отворена. Моја мајка би само рекла: ајдее (ко год да си)!/ Али данас зазвонио телефон. Ми сви у дворишту: сестра држи дете, мајци надувене ноге, Игњат тумба неку земљу по саксијама (а спор је и неспретан кад се пење уз степенице; а и да га пошаљемо, тај би само викао: даа и ааа), Маша заокупљена домаћим... Тако сам ја морала да устрчим уз степенице и јавим се. 
Нека госпођа из Изборног штаба Свевишњег. Претпостављам да ми је већ код те чињенице скочио притисак (претпостављам јер га никад не мерим).

Да ли ћете на изборима подржати... Свемогућег? То је наша лична ствар (шта се то вас тиче?), одбрусих помало љутито. /Да сам мало непристојнија, па да будем јаснија: хоћу, к.... или м.рш у ..... ......../ А она се љубазно сложи и захвали: наравно, хвала, пријатно.

На неком тамо списку вероватно ме је одмах подвукла црвеном као сумњиву и неподобну особу, која сигурно неће подржати Господара. Још ће ме узети на зуб (не знам само шта би могли да ми ускрате, кад посао, нарочито преко чланске карте, не тражим).
Е, какав безобразлук! Моје је право да гласам за кога хоћу (ако хоћу) и да о томе никога не обавештавам.

Уосталом, не разумем та њихова истраживања. Могла сам да кажем: хоћу, како да не (ви замислите иронијску интонацију). Могла сам да кажем: хоћу, па да гласам за Перу Перића или ни за кога.

И још, ако ја хоћу да подржим Владара, можда остали укућани неће? /Да будем искрена, пре ће то бити обрнуто. Не сме се ни на чију вољу утицати, али ја сматрам да у својој кући, својим ближњима могу очи да отварам, дискретно: никако не гласајте за тога и тога (повремено покушавам да убедим родитеље... али џаба, ретко им памет солим на ТВ-у)./

Верујем да се у Изборном штабу нису насекирали превише (не мањка њима поклоника у заносу): бар су уштедели пакет с брашном, уљем и шећером. А ја ћу тога за палачинке увек и о свом трошку напабирчити. Да помало грицкам и ником се не клањам.