Бам за ам-ам

Бејасмо у тржном центру, таман решили да направимо предах (и променимо пелене, мислим онима који их носе). 
Мој зет је латентни насилник, пун неке неискоришћене снаге (коју често зна да стисне у песницу, па је усмери ка мом рамену; не остајем му дужна). И повремено подговара Игњата да ме удари. /Тај ударац се често (и нека) њему обије о главу; ко другоме јаму копа, сам у њу упада./ Игњат, будући ненасилан и питом као јагње, устеже се. /Није агресиван, а и воли тетку (ваљаће му још за многе шетње и играње). Зато је отац посегнуо за другим средством (макијавелисти тога не мањка)./ 
Удари је, рекао му, да ти купим пицу. /Ионако је било планирано да се штогод презалогаји; није баш да дете једе само кад "заслужи". Али деловало је као добар мотив. Није тешко подмитити омалено, па још изгладнело чељаде./ Игњат, који се налазио у очевом наручју, неспретно замахну ручицом и удари тетку. Игњате, згранула се тетка (како си могаао?). А Игњат, збуњен (и као извињавајући се), како још слабо говори, рече тек: ам-ам!
Е, разуме тетка (црева крче, нужда је): бам за ам-ам!