Интернет, не само на један начин, неповољно утиче на бешику (барем ову моју). Не, одавно више нисам навучена на причаоницу, па да причам од јутра до сутра, а одлазак у ве-це одлажем или занемарујем.
Међутим, некад, као вечерас (успем да) легнем у кревет у десет, сва срећна што ћу имати више сати да проспавам до сванућа. Али бленем у Фејсбук (јер ја лежем с укљученим лаптопом), слушам Кесића, и време одмиче...  а бешика се пуни! 

Е та ми бешика задаје највише мука: мрзим да устајем из постеље и одлазим у купатило, а не могу ни да, пуне бешике, ишчекујем сан. То је као зачарани круг: ако не заспим одмах, мораћу опет да пишким, а пошто морам да пишким, не могу одмах да заспим.