Зашто се то зове лења пита, упита Огњен пре неки дан, пре но што загризе поменути колач.
Ја мислим, одговори сам на властито питање, да је то колач за лење жене. Односно, толико се лако прави да и лењим женама то полази за руком. /Ја врло често баш ту питу правим. И, истина је, направим је очас посла (иако се тесто меси)./
Битанга једна тинејџерска! Има да гледа (сем ако преко плота не нањуши, па незван дође) кад ћу опет лењом питом да га послужим.
Нема коментара:
Постави коментар