Како јoj je носић запушен, Сташа не може да спава на равном. Стога ју је тетка успавала на себи. /Тетка је врло подесан рељеф: брдо, долина, брдо... Поспано дете се мрда лево-десно, горе-доле, док не нађе место које му пасује./ Пошто је заспала, и Игњат се поред тетке под јорганче завукао. Ушушкао се, прислонио тетки главу уз раме, па заједно гледају Машу и медведа.
И таман други цртаћ почео, а мајка се врати и нареди да се иде кући. Паа(ва) дее(те), показа Игњат руком на уснулу сестру (не може да се иде кад дете спава). Морамо да идемо, не одустаје мајка. Нееее, побуни се Игњат и показа на лаптоп: читаа(м)! /Ааа, у том грму лежи зец... можда баш онај што Меди краде шаргарепе./ Истина је да титла и нема (и да има, Игњат читати не зна): Игњат гледа, а не чита. Али кад дете иначе слабо говори и то махом прве слогове од речи, не треба ситничарити и тражити длаку у глаголу.
И таман други цртаћ почео, а мајка се врати и нареди да се иде кући. Паа(ва) дее(те), показа Игњат руком на уснулу сестру (не може да се иде кад дете спава). Морамо да идемо, не одустаје мајка. Нееее, побуни се Игњат и показа на лаптоп: читаа(м)! /Ааа, у том грму лежи зец... можда баш онај што Меди краде шаргарепе./ Истина је да титла и нема (и да има, Игњат читати не зна): Игњат гледа, а не чита. Али кад дете иначе слабо говори и то махом прве слогове од речи, не треба ситничарити и тражити длаку у глаголу.
Нема коментара:
Постави коментар