Одмах сам им рекла (још док сам се смејала њиховим упадицама) да ће, само док им видим леђа, чим се докопам тастатуре, бити јунаци моје нове приче. Мој братић (из разумљивих разлога, не смем да му кажем име), љутну се, каже - испашће (тј. помислиће људи, тј. читаоци, тј. ви) да сам најперверзнији. Шта има да испадне, кад јеси, добаци сестричина и сви се насмејасмо (он додуше усиљено).
Елем, прича он како су недавно у школи "вежбали да цртају зеца" на табли (што баш зеца, не знам; да ли су се припремали за лов или за ускршње декорације). Његов био најлепши (утврдио жири, сачињен од свих одељенских другова и другарица, који су уједно били и учесници поменуте ликовне колоније). А свакако и најинтересантнији, због својих телесних обележја и првобитне упадљиве сличности с једним...кхм... "господином".
Зец је на самом зачетку, немојте ми замерити на отворености, најпре невероватно личио на "ону ствар" (тако су другови посматрачи закључили, верујем не без нарочитог одушевљења), због чега су се сви присутни хватали за стомак, снебивајући се и благо црвенећи откри нам наш "сликар". Сестра, сестричина и ја такође се засмејасмо. Ја сам, као и обично, цепидлачила и инсистирала на прецизности: коју "ону ствар" - ону... или ону?
Истовремено сам покушавала да замислим како је "господин" метаморфозирао у зеца, али ми није успевало. Братић онда узе лист хартије да нам покаже, црно на бело. А не мораш да црташ, добацих: читам ја новине, погледам телевизију, знам како то изгледа (верујем да делујем врло неинформисано, али трудим се да, колико-толико, будем у току). И стварно - повуче двапут оловком, а сестра одмах препознаде (удата жена, искусна, верујем на реч) поменутог.
Елем, прича он како су недавно у школи "вежбали да цртају зеца" на табли (што баш зеца, не знам; да ли су се припремали за лов или за ускршње декорације). Његов био најлепши (утврдио жири, сачињен од свих одељенских другова и другарица, који су уједно били и учесници поменуте ликовне колоније). А свакако и најинтересантнији, због својих телесних обележја и првобитне упадљиве сличности с једним...кхм... "господином".
Зец је на самом зачетку, немојте ми замерити на отворености, најпре невероватно личио на "ону ствар" (тако су другови посматрачи закључили, верујем не без нарочитог одушевљења), због чега су се сви присутни хватали за стомак, снебивајући се и благо црвенећи откри нам наш "сликар". Сестра, сестричина и ја такође се засмејасмо. Ја сам, као и обично, цепидлачила и инсистирала на прецизности: коју "ону ствар" - ону... или ону?
Истовремено сам покушавала да замислим како је "господин" метаморфозирао у зеца, али ми није успевало. Братић онда узе лист хартије да нам покаже, црно на бело. А не мораш да црташ, добацих: читам ја новине, погледам телевизију, знам како то изгледа (верујем да делујем врло неинформисано, али трудим се да, колико-толико, будем у току). И стварно - повуче двапут оловком, а сестра одмах препознаде (удата жена, искусна, верујем на реч) поменутог.
Кад он заврши, сви остасмо задивљени. Од онаквог ..... овакав зец да испадне, исклиберисмо се опет (а "господин", што бејаше поносно дигао нос, умало не спласну од стида)!
Шта ви цртате, како одмор проводите, тобоже се чудисмо (данашњој омладини)! /"Зеца" знате да цртате? А да обришете таблу никад се не сетите, а?/ Онда ја, да појасним склоност тинејџера порнограф... овај, ликовној уметности (и скинем "кривицу" с братића), додадох: ма није он то намерно (цртежом "алудирао"; није он крив), него њима само то у глави (ко о чему, баба о уштипцима...). Ваљда је и у гаћама, примети сестра, те се још једном сви грохотом зацерекасмо (а нашег "уметника" још једном обли руменило ).
Нема коментара:
Постави коментар