Кромпир скоро увек (свака три месеца дакле) љуштим на истом месту и под истим условима. Клекнем на под пред смедеревцем (иначе нема тог пред ким бих још), на плех (који тепих штити од изненадног искакања несташних жарића, кад ко отвори врата да убаци цепаницу), прострем новине, па на њих падају љуске, што испрва упорно висе, држећи се грчевито ножа, док најпосле не онемоћају и, откинуте, стровале се на гомилу (од судбе се не може побећи).
Кад се Маша примакла, љусака се већ беше накупило охохо, али, махом у централном делу, одакле су се на све стране шириле и преклапале текстове (које ионако нисам имала намеру да читам; немам ни времена: што прочитам у ве-цеу, то је то).
Тако Маша, готово сместа, у доњем десном углу новина (што беху отворене баш на средњој страни), на простору који љуске још не освојише, спази једну разголићену жену и два, једнако разодевена, мушкарца у позадини (једна певачица снимила нови спот, па шта би друго донело брзу популарност него гола тела и сексуалне алузије). Ових дана она само такве сцене запажа (људске гениталије види и где их нема и кроз одећу) и придаје им особит значај. Сместа расклони љуске устрану, да боље осмотри, а ја их потом, чим (једва) одврати поглед, дискретно вратих, баш да је у том осматрању спречим (рачунајући да она није прозрела моју намеру). Но Маша у горњем десном углу спази опет ту исту певачицу, голу (за потребе спота) у кади, па (опонашајући ме) навуче љуске и преко ње: и ово, озбиљно рече (кад "облачимо", да облачимо све).
Нешто касније док смо седеле пред лаптопом у очи јој на почетној страни Фејсбука паде слика готово нагог мушкарца (у вешу додуше), мишићавог и снажног (због којег би, претпостављам, многим женама кренуле бале, али ја не бих ни обратила пажњу да ми је Маша не скреће), изврнутог полеђушке. На мене овакве слике не остављају никакав утисак, веровали или не, али њој се очи лепе за ма какву голотињу. /Све што види и што чује на исто је асоцира; кажеш, рецимо, киша, а Маша пита: пиша? Нова књига, за децу, што нам је јуче стигла, ко за инат отворила се баш на страни с насликаном голом женом - нескривених груди; и чича крај ње је го и раширених ногу, али с дугом седом брадом, која му и међ ногама почива и срамоту скрива. Маша је онда захтевала да јој суседну страну текста прескочимо, јер неће "да слуша то безобразно"... а ипак је више пута морала изнова да отвара ту страну и да се "згрози" над сликом. Па шта је ту, Машо, безобразно, питам (ако занемаримо уметничку сврху, да су јој груди млохаве и усахле - јесу, да је чича гадан - јесте, али прича о пругастом мачку и госпојици ласти је препоручена, сигурно добра, и једино битна), изгледају ли жене тако? Изгледају, мало се и она примири (а канда сматра својом обавезом да осуди све, па и уметничке, актове, како на њу не би пала кривица да је исувише заинтересована за ствари које децу не треба да занимају, тако мисле родитељи (тетка се труди да све разуме и нађе компромисно решење; свакако ништа не осуђује)./
Кад се Маша примакла, љусака се већ беше накупило охохо, али, махом у централном делу, одакле су се на све стране шириле и преклапале текстове (које ионако нисам имала намеру да читам; немам ни времена: што прочитам у ве-цеу, то је то).
Тако Маша, готово сместа, у доњем десном углу новина (што беху отворене баш на средњој страни), на простору који љуске још не освојише, спази једну разголићену жену и два, једнако разодевена, мушкарца у позадини (једна певачица снимила нови спот, па шта би друго донело брзу популарност него гола тела и сексуалне алузије). Ових дана она само такве сцене запажа (људске гениталије види и где их нема и кроз одећу) и придаје им особит значај. Сместа расклони љуске устрану, да боље осмотри, а ја их потом, чим (једва) одврати поглед, дискретно вратих, баш да је у том осматрању спречим (рачунајући да она није прозрела моју намеру). Но Маша у горњем десном углу спази опет ту исту певачицу, голу (за потребе спота) у кади, па (опонашајући ме) навуче љуске и преко ње: и ово, озбиљно рече (кад "облачимо", да облачимо све).
Нешто касније док смо седеле пред лаптопом у очи јој на почетној страни Фејсбука паде слика готово нагог мушкарца (у вешу додуше), мишићавог и снажног (због којег би, претпостављам, многим женама кренуле бале, али ја не бих ни обратила пажњу да ми је Маша не скреће), изврнутог полеђушке. На мене овакве слике не остављају никакав утисак, веровали или не, али њој се очи лепе за ма какву голотињу. /Све што види и што чује на исто је асоцира; кажеш, рецимо, киша, а Маша пита: пиша? Нова књига, за децу, што нам је јуче стигла, ко за инат отворила се баш на страни с насликаном голом женом - нескривених груди; и чича крај ње је го и раширених ногу, али с дугом седом брадом, која му и међ ногама почива и срамоту скрива. Маша је онда захтевала да јој суседну страну текста прескочимо, јер неће "да слуша то безобразно"... а ипак је више пута морала изнова да отвара ту страну и да се "згрози" над сликом. Па шта је ту, Машо, безобразно, питам (ако занемаримо уметничку сврху, да су јој груди млохаве и усахле - јесу, да је чича гадан - јесте, али прича о пругастом мачку и госпојици ласти је препоручена, сигурно добра, и једино битна), изгледају ли жене тако? Изгледају, мало се и она примири (а канда сматра својом обавезом да осуди све, па и уметничке, актове, како на њу не би пала кривица да је исувише заинтересована за ствари које децу не треба да занимају, тако мисле родитељи (тетка се труди да све разуме и нађе компромисно решење; свакако ништа не осуђује)./
Ее, њега не можемо... примети Маша (која је седела у мом крилу) тобоже разочарано. Ни љуске кромпира нису свемоћне; (и где ћу да облажем монитор, да му "извлачим ватру"); да је бар неко ћебе да га огрнемо... да не голица машту деци и вид да им не квари (тетка ионако не мари).
Нема коментара:
Постави коментар