Једним ударцем две г...муве

Матији синоћ паде на памет да одмери своју шаку с Огњеновом. И прислони шачицу уз ручерду свог брата тинејџера (којег су још у породилишту, по самом рођењу, сестре прозвале рмпалија), од чега остаде забезeкнут. Ја имам највећу шаку у одељењу, похвали се Огњен, не успевши да сакрије понос због те истакнуте позиције. Чак и један двометраш је на ранг листи ручерди испод њега. Ууу, Огњен Велика Шака, Шакајле... Не би ваљало да му се како замериш, па да те пропусти кроз шаке.
Наједном ми на ум паде "покварена" мисао. Ако хоћеш да ваташ девојчице (опростите ми сви, а нарочито родитељи девојчица у једној гимназији и потенцијалне жртве, с наводницима или без њих, сексуалног узнемиравања), цело дупе има да "поткачиш" једном шаком. 
Огњен је и сам у исти мах констатовао предности своје предимензионираности и зацерекасмо се удружено. Једном шаком оба гуза, додадох ја, да ствар буде јаснија. А ко зна, можда ће и једним ударцем две гузи.. страдати (ове младе генерације похлепне и незасите). 
Смејао се Огњен, смејала сам се ја, а и Матија се наизменично смејао, нешто мрмљао (нисмо схватили шта) и прекривао лице шакама (као да је и он разумео о чему смо зборили, па се постидео). Још ме Огњен, кроз смех, упозори (баш у моменту кад сам то већ планирала): немој о овоме да пишеш. Јок, нећу, искрена бејах ја, знаш да је код мене индискреција загарантована.