Како уђох у кућу, приметих да се Игњат неуобичајено врпољи и све нешто кмекеће и прави гримасе. А таман сам га код једне другарице била похвалила како се не чује - никад не плаче (тек понеки пут кмекне да призове помоћ - ако му испадне лажара или се напуни пелена, односно ако мајка заборави да је време за оброк; па зна он како народ каже: док се дете не заплаче, мајка се не сећа).
Врти се, окреће главу те лево те десно, кмези, ма никако да нађе положај који му паше. И прошли су сати пре но што ја (проклетница) увидех да је дете у неким шилхозницама од пана (у преводу: меко и топло), закопчано до грла - а напољу двадесет степени! /Шта год сестра да каже, знам зашто је овај преступ начинила: добио на поклон од драгих рођака, а кнап, па да му не омали; тако је, боље нека се кува да рођаке не увреди. Не разумем ни те људе, пре свега жене, како не умеју да на поклон беби донесу одећу одговарајуће величине. Знаш, брате, кад се родио, питај продавачице која је величина за који узраст, па кад прорачунаш, лако ћеш схватити да иако ће му преслатка (а надасве јефтина) бундица кроз шест месеци, таман усред лета, бити таман, неће моћи да је носи (а да од врућине не доживи срчани удар, далеко било; то што би сви у њега зурили ко у чудо није опасно по живот)./
Већ бејасмо дошли другој сестри, и ја му, променивши му пелену у спаваћој соби, стадох свлачити оне рукавчине. Јадно дете, сместа му свану! Мајка му се појави на вратима, а ја, што му већ бејах раскопчала и разгрнула горњи део (да дође до даха), рекох јој: указујем му прву помоћ. Насмеја се она (свесна своје грешке) и оде у дневну собу, а ја преобукох дете, срећно што је избегло топлотни удар. Лакну му сместа, па се осмехну и наново прогугута. /Чини ми се да је врућину много теже од хладноће сносити. Сећам се како сам једном на писменом испиту, а беше нека паклена врућина, готово полудела од мучнине, мало је фалило да, не марећи што сам изложена погледима других студената и професора, скинем мајицу насред слушаонице, како бих, иоле угодније, могла да наставим рад./
Врти се, окреће главу те лево те десно, кмези, ма никако да нађе положај који му паше. И прошли су сати пре но што ја (проклетница) увидех да је дете у неким шилхозницама од пана (у преводу: меко и топло), закопчано до грла - а напољу двадесет степени! /Шта год сестра да каже, знам зашто је овај преступ начинила: добио на поклон од драгих рођака, а кнап, па да му не омали; тако је, боље нека се кува да рођаке не увреди. Не разумем ни те људе, пре свега жене, како не умеју да на поклон беби донесу одећу одговарајуће величине. Знаш, брате, кад се родио, питај продавачице која је величина за који узраст, па кад прорачунаш, лако ћеш схватити да иако ће му преслатка (а надасве јефтина) бундица кроз шест месеци, таман усред лета, бити таман, неће моћи да је носи (а да од врућине не доживи срчани удар, далеко било; то што би сви у њега зурили ко у чудо није опасно по живот)./
Већ бејасмо дошли другој сестри, и ја му, променивши му пелену у спаваћој соби, стадох свлачити оне рукавчине. Јадно дете, сместа му свану! Мајка му се појави на вратима, а ја, што му већ бејах раскопчала и разгрнула горњи део (да дође до даха), рекох јој: указујем му прву помоћ. Насмеја се она (свесна своје грешке) и оде у дневну собу, а ја преобукох дете, срећно што је избегло топлотни удар. Лакну му сместа, па се осмехну и наново прогугута. /Чини ми се да је врућину много теже од хладноће сносити. Сећам се како сам једном на писменом испиту, а беше нека паклена врућина, готово полудела од мучнине, мало је фалило да, не марећи што сам изложена погледима других студената и професора, скинем мајицу насред слушаонице, како бих, иоле угодније, могла да наставим рад./
Па, црна жено, рекох после, као да си клинка и првороткиња (а знам да су свим породиљама лекари давно утувили у главу да бебе облаче као и себе, у складу с временским приликама). Што не желиш себи, не чини другоме (ти у мајици кратких рукава, а бепче у шпилхознама од пана)! Шта би да
ти навучем лагано џемперче кад звезда упече?
Нема коментара:
Постави коментар