Staša i ja smo zajedno ručale. I kad već gotovo isprazni svoj tanjir, ona se lati moje kašike, da me nahrani (kao da sam inače slaboješna ili mrljava). Prinoseći kašiku mojim ustima nekoliko puta ponovi: Da budec jaka! Kad više nisam mogla da zinem, odbih da se povinujem njenoj želji. 

Aman, koliko jaka treba da budem, zar ću s Baš-Čelikom obarati ruke?